Семинар „Artificial Intelligence and its Business applications for Belt and Road Countries” одржан у Пекингу и Шенжену, окупио је многе званичнике широм света из области вештачке интелигенције.

     Представници Србије били су са Факултета техничких наука, проф. др Александар Рикаловић са Департмана за индустријски инжењеринг и менаџмент и Сомборац Никола Јовишић, студент докторских студија на студијском програму Енергетика, електроника и телекомуникације. Семинар је организовала Академија за међународне пословне званичнике (АИБО) и Министарства трговине Народне Републике Кине са циљем даљег развоја и имплементације решења заснованих на техникама вештачке интелигенције. На семинару је истакнут значај информационе безбедности, са нагласком на имплементацији великих језичких модела.

     Представници Србије том приликом посетили су неке од технолошки најразвијенијих компанија у Кини, као што су Sangfor Technologies и Qianxin Technology HK Co. Limited и успоставили контакте за сарадњу на заједничким пројектима у будућности. Истраживачко-развојни институт за вештачку интелигенцију у Новом Саду бави се и применом вештачке интелигенције у науци и медицини, а у наредном периоду могла би помоћи патолозима и радиолозима.

     Никола Јовишић, млађи истраживач, упознао нас је са пројектима Института. Вештачка интелигенција помогла би патолозима тако да укаже на промене. У пракси патолог мора све да гледа уз помоћ микроскопа и сам доноси закључке. На западу то раде уз помоћ великих скенера, тако што се скенира читав снимак. Међутим, ти скенери су веома скупи. Изазов је како направити приступачнији начин да се материјал услика па да их убацимо у модела.

     Вештачка интелигенција би им помогла тако што би им систем сугерисао на шта треба да обрате пажњу, на које делове слика. На тај начин би им уштедео време и самим тим вештачка интелигенција би им помогла у послу. Никола је са колегама боравио на Институту за биолошка истраживања „Синиша Станковић”, где су се родиле нове идеје. Једна од њих је примена на рибицама-зебрицама.

     Оне се користе код истраживања штетности отпадних вода и испитивања лекова. Рибице се убацују у течност и можемо да посматрамо до каквих деформитета или промена боје може доћи. На тај начин су истестирали токсичност супстанци на рибицама које имају доста сличан генетски материјал као човек, па можемо очекивати слична дејства на људима. Истраживачи морају ручно, у помоћ микроскопа да гледају ситне ембрионе и да воде статистику. Вештачка интелигенција може врло лако преко аутоматске слике да нам изгенерише неки извештај. Можемо аутоматски да извучемо колико их је преживело, колико није, какве су боје, односно - статистику.

Новосадски млади стручњаци на иницијативу Министарства здравља раде пројекат у оквиру кога би листе чекања за снимак за мамографију могле бити растерећеније. Пројекат на којем је наш Сомборац ангажован је примена вештачке интелигенције у мамографији. Систем би требало да пласира и код нас у болницама. Свесни смо тога да смо далеко од тога да се све аутоматизује, а људима је веома тешко да верују машинама. Ипак, овај систем би био лекарево друго мишљење. Односно, други систем који би могао да му укаже да жена има доста висок ризик, да је промена малигна и да може да је пошаље на додатна испитивања и супротно од тога - испричао је Никола Јовишић бивши ђак ОШ „Никола Вукићевић“.

 

     Текст у целости и фотографија преузети су са Портала СОинфо.