Никола Вукићевић
О школи
НИКОЛА ВУКИЋЕВИЋ
(Сомбор, 20. новембар 1830 — Сомбор, 8. новембар 1910)
„Никола Ђ. Вукићевић родио се у Сомбору на Арханђеловдан 1830. године. Вукићевићи су једна од најстаријих сомборских породица. Отац Ђорђе био је угледни сомборски трговац, а мајка Персида, рођена Зарић, ћерка чувеног, тада и веома ученог, пароха сомборског Атанасија Зарића. Под утицајем мајке добио је прво религијско васпитање и до краја живота остаје изразито побожан православац.
Основну школу завршава у Сомбору. Похађао је пијаристичку класичну гимназију у Сегедину, гимназију у Баји и Српску православну гимназију у Сремским Карловцима где му је катихета био чувени прота Павле Стаматовић. Због болести напушта студије у Пешти и покушава да упише Карловачку богословију, али и ту због слабог здравља није му омогућено редовно школовање. Он се обратио владики бачком Платону Атанацковићу, који га је познавао као доброг ђака и писца, и одобрио му приватно полагање испита.
Дана 29. октобра 1853. године Никола Вукићевић свечано стаје пред катедру Учитељске школе, по наговору проте сомборског и управитеља Учитељске школе Василија Ковачића. Наредне године оженио се Миленом Ракић и са њом изродио петоро деце.
Године 1857. владика Платон Атанацковић успева да постави Ђорђа Натошевића за надзорника свих православних вероисповедних школа у Аустрији. Он покреће „Школски лист“, а за главног сарадника бира Николу Вукићевића, који од 1866. до 1903. године, са прекидима од 1870. до 1879. године, уређује и пише многобројне чланке. Под његовим именом изашло је у овом часопису преко 500 натписа. Примајући дужност уредника „Школског листа“, Вукићевић је имао жељу да часопис служи подизању просветног напретка српске народне школе у свим српским земљама.
За управника православних основних школа у Сомбору и на салашима Вукићевић је постављен 1858. године. До краја 19. века мрежа салашарских школа се проширивала, што је неоспорно његова заслуга. Одлуком Народног школског савета 1871. године именован је на место управитеља Учитељске школе, где замењује окружног проту сомборског Ђорђа Бранковића, а оснивањем Више девојачке школе 1875. године постављен је за њеног управитеља.
Своја педагошка стремљења тумачио је на хришћанској религији и учењу аустријских и немачких педагога-практичара. Може се рећи да је у неким погледима био конзервативан јер је примењивао само оно што је било у школској пракси општепризнато и усвојено. Под утицајем Ђорђа Натошевића постао је један од носилаца идеје реформске школе и најистакнутијих педагога српског војвођанског школства друге половине 19. века.
Као професор и руководилац Учитељске школе, много је дипринео да ова школа, као најистакнутија и најутицајнија школа за образовање српских учитеља, буде педагошки центар и носилац развитка педагошке теорије и праксе. Његова предавања из педагошких предмета штампана су у многим часописима и књигама. Своје прве књижевне кораке започео је као шеснаестогодишњи студент у Пешти. Писао је песме и објављивао их у „Седмици“, „Драгољубу“ и „Славјанки“. Од 1853. до 1864. године био је редован сарадник „Србског дневника“ који је излазио у Новом Саду. Објављивао је чланке о сомборском културном и просветном животу. У листу „Слога“ од 1906. до 1908. године објавио је студију у 24 наставка о прошлости Сомбора под називом „Цртице из прошлости града Сомбора и околине сомборске“. Поред тога, штампао је неколико уџбеника за основну школу из историје, географије и веронауке.
За свој дугогодишњи професорско-педагошки рад Вукићевић је добио значајна признања: године 1863. постао је почасни члан Матице српске; црногорски кнез Никола одликовао га је 1870. године, због помоћи црногорским школама, Даниловим крстом; Српска краљевска академија изабрала га је за почасног члана; био је члан Хрватског књижевно-педагошког збора.
Умро је у Сомбору 8. новембра 1910. године. Сахрањен је у породичној гробници на Светоуспенском гробљу.“
преузето из књиге:
Основна школа „Никола Вукићевић“: прилози за историју Задужбине „Браће Михајловић“ и сомборског основног школства 1903-2003. год.,
аутори Иван Лукић и Миле Марјановић (стр. 23-24)
ПОГЛЕДАЈТЕ:
http://sr.wikipedia.org/sr/
http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo
http://www.sombor.rs/nikola-vukicevic
